supstitucije: krv

Nije bilo upozorenja. Tek iznenadni osećaj nelagodnosti signalizira da nešto nije u redu. Potom policajac koji joj rukom daje znak da zaobiđe to mesto. Njegov zapovednički gest je iritira i ona instiktivno htede da protestuje, a onda, ipak, samo izgovari, više kao za sebe: "Šta se događa?" Policajac nervoznim gestom samo ponavi znak prema njoj da se udalji. Nastojeći da zanemari njegovo prisustvo ona nastavi dalje, ulažući  napor da istovremeno zadrži isti ritam hodanja i da „to“ prekorači. Ostavivši policajca za leđima ulazi u zgradu desetak metara udaljenu od „tog mesta“. Umesto liftom, penje se stepeništem do trećeg sprata do Zoranove kancelarije. Daje mu video kasetu za film koji je obećao da će joj snimiti vešeras sa televizije. Kratko razmenjuju opaske o dužini filma i trake, kurtoazne pozdrave ukućanima, i opraštaju se. Na izlasku iz zgrade, na petnaestak metara ispred sebe, u pravcu u kome je trebalo da se vrati, primećuje nekolicinu prolaznika pored „tog mesta“ na kome je još uvek stražario policajac. Oseti kako joj se racionalna jeza podiže uz kičmu i, opet instiktivno, okrenu se u suprotnom pravcu i, zaobilazeći čitav blok zgrada, požuri prema svom ofisu. Skoro trči...

Posle, za radnim stolom u svojoj kancelariji, nesposobna da bilo šta radi, "vraća" delove razgovora koji su Zoranove kolege vodile u njegovom ofisu, na koji tamo nije obraćala pažnju: dole ispred njihove zgrade, malopre je eksplodirala bomba pod džipom vlasnika "Trezora"...on nije bio u džipu...niko nije poginuo...jedan slučajni prolaznik je lakše ranjen i odveden u urgentni centar...nije ni planirano da neko pogine... to je trebalo da bude bomba upozorenja... Ništa od toga nije "čula" dok  je bila tamo i nije primetila uništeni džip ni pri izlasku iz zgrade, iako je sasvim sigurno gledala u tom pravcu. Ne može sebi da stvori tačnu sliku ni policajca koji joj je pre toga davao znak da se udalji i koji ju je iritirao u prvom trenutku. Tada nije videla ništa. Sada u svesti ima sliku svoje noge iznad lokve krvi na asfaltu, "uhvaćene" iz ugla iz koga taj prizor ona nikako ne bi mogla da sagleda. 

Beograd, 1995